Царина загађенија од центра!

1 min read

НАКОН НАЈНОВИЈЕГ ИЗВЕШТАЈА АГЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – СМЕДЕРЕВО И ДАЉЕ МЕЂУ НАЈЗАГАЂЕНИЈИМ ГРАДОВИМА

Дан пре припреме овог броја за штампу, Агенција за заштиту животне средине је објавила редован, годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Србији. Лоша вест је да помака нема – Смедерево је и даље у трећој категорији, односно има прекомерно загађен ваздух услед повећања концентрације суспендованих честица, односно ПМ10 ПМ 2.5. Добра вест је да ове, као и прошле године, након дуже паузе бар имамо извештаје са мерних станица као и податак да је у посматраном периоду, током прошле године, забележено нешто мање дана са прекомерним загађењем. Изненађење је да се загађен ваздух „преселило“ на Царину.

Да ли је Царина и раније била у неповољнијем положају од центра то не знамо јер мерне станице нису ни очитавале присуство суспендованих честица већ других загађивача, тек, по најновијем извештају Агенције за заштиту животне средине, биланс 2019. у Смедереву гласи овако: 121 прекорачење дозвољене концентрације ПМ10 на Царини и 70 таквих дана на мерном месту код Центра за културу. Прошле године, подсећамо, имали смо годишњи просек од 53 микрограма по метру кубном, 146 дана са прекорачењем дозвољених вредности од чега 89 у зимским месецима и највећу дневну, максималну вредност од чак 175 микрограма.

У 2019, према напомени аутора извештаја,  увећан је проценат расположивости валидних сатних вредности већих од 90% од свих инсталираних анализатора SO2, NO2, CO, PM10 i O3, и то значајно – са 48% на 85%. То заправо значи да више прикупљених података осликава реалнију слику. На жалост, та слика пак постаје све лошија и ваздух је био прекомерно загађен у више крајева (Ваљево, Краљево, Зајечар, Пожаревац, Суботица, Беочин, Београд, Ниш, Нови Сад, Бор, Панчево, Косјерић, Ужице и наравно – Смедерево). Узроци овакве оцене стања квалитета ваздуха нису исти, као ни присутни загађивачи, али је за све поменуте исто једно – припадају трећој категорији, осносно местима са јако загађеним ваздухом. Средине, односно друге категорије нема (умерено загађен ваздух), па Агенција констатује да остатак Србије удише чист до незнатно загађен ваздух прве категорије. 

Оно што Смедеревцима већ дуго представља нарочит здравствено – еколошки проблем су пре свега суспендоване честице. Највећи удео у загађењу када је реч о ПМ10, по мишљењу Агенције, имају индивидуална ложишта, односно топлане снаге мање од 50 мегавата (57%), следи индустрија (13%), пољопривреда и други извори (са по 10%), друмски саобраћај (6%), производња електричне и топлотне енергије (4%). Код ПМ2.5 удео мањих топлана је чак 77%, индустрије 9%, друмског саобраћаја 5%.

А ево и какви су прошлогодишњи резултати мерења у Смедереву: на мерном месту Царина, средња годишња вредност је 51 микрограм, а дозвољене вредности су прекорачене током 121 дана. Максимална забележена дневна просечна вредност била је 229. На локацији Смедерево Центар 36 микрограма је средња годишња вредност, број дана са преко „толеришућих“ 50 микрограма по метру кубном био је 70, а 193 максимална забележена дневна просечна вредност… Може се само замислити какве су биле сатне вредности у појединим часовима, ако су у просеку на крају дале ове бројке. У поређењу са осталима, то, у закључку Агенције изгледа овако:

„Прекорачења дневних граничних вредности, 50μg/m3током 2019. године забележена су на мерним местима: Београд_Нови Београд ГЗЈЗ 169 дана, Ваљево132дана, Смедерево_Царина 121 дан, Ужице 120 дана“. Дакле, Смедерево остаје у неславном врху.  

Када је реч о индикативним мерењима, која не спроводи Агенција, али се сматрају валидним и приказују у овом извештају као додатни показатељи загађења, у нашем граду, подаци су узимани са три локације. Са мерног места у Вранову узето је 166 узорака, од чега је у 44% случајева било прекорачења. Средња вредност на годишњем нивоу је виша од границе – 53 микрогама, а од укупног броја дана у посматраном периоду (166) у 73 је било прекорачења. Максимална дневна вредност износила је 147. Код смедеревског Центра за културу узето је 79 узорака, од чега је удео прекорачења 33%, што значи сваки трећи дан. Максимална дневна вредност је 174. У домаћинству Илића у Раљи, за анализу је узето 66 узорака, од чега је прекорачења било у 30%. На том мерном месту, просечна вредност суспендованих честица (ПМ10) је 49 микрограма, прекорачења је било у 20 од 66 дана, а максимална дневна вредност достигла је 161 микрограм по метру кубном.

Највеће максималне дневне вредности концентрација, које су више него два пута биле веће од дозвољене вредности (50μg/m3), јавиле су се у Нишу (230.5μg/m3), Панчеву (201μg/m3), Смедереву (174μg/m3, 161μg/m3и 147μg/m3), Сенти (175μg/m3), а затим Шапцу (141.34μg/m3), Крагујевцу (113.3μg/m3), Чачку (110.2μg/m3)и Ћуприји(103μg/m3).Загађење овим суспендованим честицама било је најчешће у Смедереву на станици Смедерево-Враново, 44%- наводи се у извештају Агенције за заштиту животне средине.

Смедерево такође има и повишену концентрацију ПМ2.5 односно „финијих“, мањих суспендованих честица па је годишњи просек 30, спрам граничних 25 микрограма по метру кубном.  

У Европи су, наводе даље аутори извештаја, суспендоване честице најзначајније загађујуће материје које негативно утичу по здравље становништва. У бројним студијама утицаја показана је веза између средње годишње вредности РМ10 и здравствених ефеката на градско становништво, јер ове честице продиру директно у плућа где изазивају упалне процесе и погоршавање здравственог стања људи са срчаним и плућним болестима.

У циљу да се обезбеде информације као подршка развоју примене политике заштите животне средине, Европска комисија је развила структурне индикаторе односно индикаторе одрживог развоја који су идентични индикаторима Циљева Уједињених нација. Индикатор изложености градског становништва деловању суспендованих честица РМ10, односно РМ2,5 показује којој просечној концентрацији је сваки становник градске средине изложен. За Републику Србију израчунат је индикатор изложености градског становништва деловању суспендованих честица РМ10 и узимајући у обзир критеријуме и расположивост података у 2019. години добијено је да он износи 35μg/m3, док вредност индикатора изложености становништва загађењу РМ2.5 износи29 μg/m3.

Оно што се ту пак не наводи, а налази се у неким другим изворима, јесте да та калкулација заправо сврстава Србију у земљу са посебно израженим проблемом загађења ваздуха спрам на пример већег дела Француске, Шпаније, Португалије, Велике Британије, читаве северне Европе…

Шта још (у)дишемо?

Суспендоване честице су убедљиво највећи загађивач, али нису једини у Смедереву. Када је реч о осталим загађујућим материјама, током једног дана забележено је прекорачење граничних вренодсти сумпор – диоксида, као и прекорачење азот – диоксида током чак 140 дана, на основу мануелних метода.

Завршне констатације овог извештаја такође (напокон) садрже и додуше, доста благу, али ипак приметну критику упућену локалним самоуправама чиме Агенција, широј јавности жели да скрене пажњу на улогу градских и општинских власти у решавању ових проблема, са посебним освртом управо на ситуацију у Смедереву.

Због учестале појаве недоношења Планова квалитета ваздуха (у циљу заштите здравља грађана) у градовима са трећом категоријом квалитета ваздуха, извршена је упоредна анализа категорија квалитета ваздуха и донетих мера за смањење аерозагађења у агломерацијама и градовима у периоду 2015 2018. године,табела 28, и уочено је следеће:

Постоји сталан пораст броја градова у којима се детектује ваздух треће категорије и то пре свега због успостављања мерења суспендованих честица (као најважнијег узрока прекомерног загађења). Мониторингом се утврђује ниво аерозагађења, према категоризацији се ствара обавеза локалних самоуправа да донесу адекватне мере, а истим мониторингом се прати успешност спровођења прописаних мера. Законску обавезу доношења Планова квалитета ваздуха (у оквиру њих или одвојено по потреби и Краткорочних акционих планова) који садрже мере за побољшање квалитета ваздуха не доносе сви градови са трећом категоријом, што је лош „сигнал“ грађанима о важности заштите њиховог здравља од недозвољених концентрација полутаната. Посебно је интересантно да је План квалитета ваздуха у Смедереву одобрен од стране ресорног Министарства 2018, а до 2020. није усвојен у Скупштини града. Неопходно је потенцирати обавезу доношења предметних мера, укључујући и строжију казнену политику према локалним самоуправама које не поступају адекватно ради заштите здравља грађана од аерозагађења. У законодавном делу, потребно је скратити период од анализе квалитетета ваздуха за претходну годину до прописаног рока за доношење мера. Процес сталног унапређења постојећег мониторинга квалитета ваздуха неће довести до смањења аерозагађења, већ искључиво деловањем на његове узрокеемисије, односно доношењем и спровођењем адекватних мера – поручују из Агенције за заштиту животне средине.

Какви су, када је реч о загађењу ваздуха у Смедереву били ранији извештаји, шта је довело до тога да годинама, у једном од најзагађенијих градова у земљи не раде мерне станице и да самим тим, јавност нема ни представу о томе до које је мере загађење присутно и какве су, током минулих десет година из угла статистике биле прилике у једном инустријском граду, између осталог, у наредном наставку серијала текстова у оквиру пројекта „Шта то (у)дишемо?“.

Овај текст је настао у оквиру пројекта „Шта то (удишемо)?“ суфинансираног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије на Конкурсу за производњу медијских садржаја за штампане медије у 2020. години. Изнети ставови не одражавају ставове органа који је доделио средства.

Leave a Reply

Your email address will not be published.