Према проценама загађен ваздух проузрокује више од 220 смрти годишње!

1 min read

СМЕДЕРЕВО У ИЗВЕШТАЈУ СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ:

Светска здравствена организација је прошле године објавила извештај „Утицај загађења ваздуха на здравље у Србији – позив на акцију“. У тој студији заправо су разматрани подаци из периода од 2010. до 2015. године прикупљени на основу анализа институција као што су Агенција за заштиту животне средине и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Како се наводи, тај извештај о свеобухватној истрази утицаја квалитета ваздуха на здравље у Србији, процењује ефекте загађења ваздуха на здравље већих градова. Тачније, реч је о 11 градова међу којима и Смедерево.

Резултати показују да дуготрајна изложеност загађењу ваздуха доводи до превремене смрти релевантног процента становништва, а краткотрајна изложеност загађењу ваздуха повећава ризик од смртности. Истрага је прикупила податке о квалитету ваздуха, становништву и његовом здрављу током петогодишњег периода. У неколико градова Србије, забележени су нивои загађивача који премашују вредности смерница СЗО о квалитету ваздуха и ограничења утврђена законодавством Европске уније о квалитету ваздуха.

Анализа националних података показује да се у Србији, скоро 3600 превремених смртних случајева, сваке године може приписати изложености ситним честицама величине ≤ 2,5 μм (ПМ2,5). Када је о Смедереву реч, процена је да годишње, од последица загађења живот изгубе 223 особе, односно, како се претпоставља од 150 до 287 људи. О томе на који начин тај систем прорачуна заправо функционише, за Наше новине објашњава прим. др sc. med. спец. хигијене Бранислава Матић Савићевић из Института Батут:

„У поменутој студији коришћен је савремени софтверски пакет чији је СЗО аутор (“АIR Q плус”) који служи за апроксимацију и израчунавање атрибутивног ризика, као и добијање сложених индикатора попут изгубљених година живота (years of life lost). У софтвер се уносе подаци о морталитетној стопи за неколико дијагноза, подаци о концентрацији полутанта, а све остало је укалкулисано у програму који онда даје квантитативну процену. Овај софтверски пакет је слободан за аплоудовање и служи професионалцима из области јавног здравља за овакву врсту прорачуна. Број од 223, колико стоји у табели за Смедерево не односи се на реалне 223 особе које су умрле, већ је то математички измоделирана процена да би 223 смрти могле да се повежу са повећаним концентрацијама ПМ2.5.“

ОВДЕ ТАБЕЛА И ОВАЈ ПОТПИС КАО ОБЈАШЊЕЊЕ

Табела 6 резимира процењени превремени морталитет који се може приписати нивоима ПМ2,5 који прелазе смернице СЗО о квалитету ваздуха од 10 μг / м3. Укупно 3 585 преране смрти у 11 градова могло се приписати изложености таквим нивоима ПМ2,5. Процењени удео свих смртних случајева који се могу приписати ПМ2,5 кретао се од 7,1% у Беочину до 18,8% у Ваљеву. У Смедереву је реч о 16,2%

У студији се даље напомиње да је изложеност загађењу, посебно суспендованим честицама у ваздуху, повезана са повећаним морталитетом и морбидитетом, посебно од кардиоваскуларних и респираторних болести. СЗО је проценила да је излагање загађењу амбијенталног ваздуха у 2016. години на глобалном нивоу износило 4,2 милиона превремених смртних случајева, укључујући 0,5 милиона у европској регији СЗО. Од овог укупног броја, процењено је 6 592 смрти и 131 183 година изгубљеног живота услед загађења ваздуха у Србији.

Од тог броја, најзаступљеније су исхемијске болести срца које, по напомени СЗО, могу бити проузроковане и загађеним ваздухом. У 2016. години, од тих болести је преминуло 3111 особа. Други међу водећим узроцима превремене смрти који се може довести у везу са великом изложеношћу суспендованим честицама је инфаркт са билансом од 1577 изгубљених живота. Следе хроничне опструктивне болести плућа због којих је страдало 813 људи, рак плућа који је усмртио 802 особе и акутне респираторне инфекције (289).

„Што се суспендованих честица тиче, њихова штетност зависи примарно од извора загађења-од физичко-хемијских карактеристика честица. То значи да честице имају ту особину да на себе адхерирају различите органске и неорганске материје (тешки метали, полициклични угљоводоници, ПОПс), чије специфично дејство је одговорно за даље патофизиолошке механизме који посредно, након дужег периода изложености, могу довести до обољевања тако изложене популације. Што се степена угрожености тиче, под осетљивом популационом групом се сматрају труднице, деца, стари и хронично оболели“ – објашњава примаријус доктор специјалиста медицине Бранислава Матић Савићевић.

Анализа представљена у овом извештају пружа доказе да би се значајан број превремених смртних случајева и изгубљене године живота услед загађења ваздуха, могао спречити ако би се нивои главних загађивача смањили у складу са вредностима датим у смерницама СЗО о квалитету ваздуха.

Како се таква смањења не могу извршити одмах, извештај представља неколико сценарија који пружају солидну основу за хитне мере. Иако су трошкови загађења ваздуха за људско здравље екстернализовани и преносе се из загађујућих сектора у здравствени сектор и здравствено осигурање, укупни негативни економски ефекат се види у нижој продуктивности због болести и трошкова боловања, лечења, и године живота живеле са инвалидитетом.

Побољшање квалитета ваздуха и спречавање штетних ефеката на здравље имало би стога економске користи за цело друштво, наводе аутори ове студије. Бројне политике у различитим секторима могу смањити загађење ваздуха. У индустрији пре свега је реч о увођењу чистих технологија за смањење емисије штетних гасова и побољшање управљања отпадом. Када је реч о употреби енергије, прве мере се односе на обезбеђивање приступачне чисте енергије за кување, грејање и осветљење у домаћинствима; у транспорту, мере подразумевају прелазак на чисте начине производње електричне енергије, давање приоритета јавном превозу у урбаним срединама, пешачким и бициклистичким мрежама и међуградским путовањима железницом; и прелазак на чистија тешка дизел возила и возила са ниским емисијама и горива.

Значајно место има и озелењавање, обезбеђивање енергетске ефикасности зграда и објеката, производња електричне енергије која се заснива на употреби горива са ниским емисијама и обновљивим изворима енергије без сагоревања, као што су соларна енергија, ветар и хидроенергија.

Позив на хитну акцију

Баш као што је урађена симулација удела болести изазване загађењем ваздуха, тако је израђена и симулација која јасно показује да би смањење тренутних концентрација суспендованих честица 2,5, у различитим сценаријима допринело и знатно мањем броју смртних исхода односно са 3585 на 2737 (уколико се загађење смањи за само 5 микрограма по метру кубном), 1862 (ако је загађење за 10 микрограма по метру кубном мање од садашњег тренда) и 301 (уколико се концентрација ПМ2,5 смањи за 20 микрограма). Слично томе, прогресивно смањење тренутних концентрација ПМ2,5 (за 5, 10 и 20 мг/м3) смањило би „изгубљене године живота“ због загађења ваздуха током 10 година са 150 865 на 114 539, 77 515 и 12 508, респективно. Укупан утицај загађења ваздуха на здравље за цела урбана подручја у Србији (не само за 11 градова који су детаљно проучени) процењен је на 6 394 смртних случајева. Ова процена пружа доказе да је значајан број превремених смртних случајева услед загађења ваздуха могу бити спречене, као и процене здравствених добитака који ц́е се донети ако се успоставе политике и мере за смањење загађења ваздуха. Случај је довољно јак да оправда позив за хитну акцију – каже се у извештају Светске здравствене организације. 

Leave a Reply

Your email address will not be published.