У плану субвенције за домаћинства и конвезије градских котларница

КАКО ДО ЧИСТИЈЕГ ВАЗДУХА – КОЈЕ ЋЕ МЕРЕ ПРЕДУЗЕТИ ГРАД?

У завршници пројекта „Шта то (у)дишемо, наша редакција се обратила представницима локалне самоуправе од које би, судећи према порукама које је последњих година слало ресорно Министарство, требало очекивати највише, односно, да се овим проблемом озбиљно позабаве и да учине конкретне кораке. Судећи по одговорима који су нам достављени, приоритет ће бити смањење индустријског загађења као и мере којима ће се омогућити да грејање домаћинстава убудуће више почива на прихватљивијим енергентима од мазута и угља…   

Из Града Смедерева подсећају да је усвајање Плана квалитета ваздуха вишеструко значајно јер тај документ, осим што представља испуњавање законске обавезе, обухвата и Акциони план који даје рокове за остваривање мера.

Наведени План урађен је на основу оцене стања квалитета ваздуха из претходног периода и обухвата све главне загађујуће материје и главне изворе загађивања ваздуха. Такође, садржи и мере које ће се предузети за спречавање или смањење загађења ваздуха, као и потребу имплементације кроз све програме и пројекте субјеката препознатих за реализацију истих – напомиње руководство локалне самоуправе.

Као најпотребније, препознате су мере у области индустрије, енергетике и саобраћаја, а дефинисане су поменутим Акционим планом. Када је о приоритетима реч, то се пре свега односи на мере које утичу на смањење аерозагађења пореклом из индустрије/привреде које су инвестиционо захтевне и у том смислу се остварује сарадња Градске управе и сектора индустрије; Такође, ништа мање важне су и мере које утичу на смањење аерозагађења пореклом од топлотних постројења и ложишта:

С обзиром на то да грејна сезона, током које је утицај ових извора изразито интезиван, траје чак пола календарске године у плану је наставак гасификације и обезбеђење подстицајних средстава за прикључење индивидуалних корисника, замена енергента у градским котларницама (са мазута на биомасу или гас), а Акционим планом се такође предвиђа и унапређење јавног градског превоза, унапређење енергетске ефикасности – енергетска реконструкција јавних објеката, ажурирање Локалног регистра извора загађивања на основу достављених података од стране привредног сектора, озелењавање и редовно одржавање јавних површина, изградња бициклистичких стаза, повећање зелене површине у оквиру грађевинске зоне у градској и руралној средини, реализација програма праћења квалитета ваздуха – наводи се даље у одговору упућеном „Нашим новинама“.

На питање колика се сума, по основу наплате за заштиту животне средине годишње слије уградску касу, колико се ова накнада редовно плаћа и који се проценат од тога утроши на пројекте у вези са заштитом животне средине из локалне самоуправе одговарају да је Накнада за заштиту и унапређивање животне средине (еко накнада) изворни приход јединица локалне самоуправе на основу Закона о накнадама за коришћење јавних добара и да је управо на основу тог закона донета је Уредба о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину која настаје обављањем активности, износима накнада, условима за њено умањење, као и критеријумима која су од значаја за утицај физичких лица на животну средину која је у примени од 7.12.2019.године.

У складу са наведеним прописима, надлежни орган за утврђивање, контролу и наплату еко накнаде је Одељење за финансије и локалну пореску администрацију Градске управе града Смедерева. Надлежно Одељење је закључно са 31.10.2020.године донело 1.253 решења о утврђивању еко накнаде са укупним задужењем од 18.370.200,00 динара, од чега је са истим датумом наплаћено 13.513.135,00 динара – кажу надлежни и додају да је поступак утврђивања еко накнаде још увек у току и да се укупни ефекти утврђивања и наплате могу сагледати на крају  календарске године.

Leave a Reply

Your email address will not be published.