Депонија у пламену је инцидент потенцијално опасних размера

КАД ГОРИ СМЕЋЕ ОСЛОБАЂА СЕ НИЗ КАНЦЕРОГЕНИХ СУПСТАНЦИ: 

Пожари на неадекватним одлагалиштима отпада су неминовност, нарочито у летњим месецима, а таква су и искуства када је у питању смедеревска градска, неусловна депонија. Очекивано, слике гомиле смећа у пламену и густи облаци црног дима који се надвијају над Годоминским пољем док ватрогасци настоје да ставе пламен под контролу, увек изазову узнемирење јавности. Шта се све догађа од тренутка када дође до пожара, које су опасности и ризици по здравље и на који би начин, једна таква ситуација, убудуће требало да буде третирана од надлежних служби – то су нека од питања на које смо потражили одговор. Jeр, у финишу нашег пројекта, након свега можемо да закључимо да дато стање, док се не стекну услови и изгради трансфер станица не можемо умногоме да променимо, али свакако се може предузети низ других корака да се неки будући акциденти на овом месту сведу на што мањи ризик по здравље.    

Живети на месту одакле вам је највећи део погледа – призор гомиле смећа, свакако да не представља нешто пријатно, али испред естетике ту је далеко важнији низ других ствари, а ако је при том реч о одлагалишту отпада које се у те сврхе користи мимо свих норми које важе за санитарне депоније, онда читава ситуација бива тежа и с времена на време драматична.

„О томе какав поглед имамо, да вам не причамо, ту је гомила ђубрета, камиони са отпадом, аутомобили којима људи остављају отпад и неретко то раде и на самом путу за депонију, то је свакодневица. Било је времена и дана када је заиста неиздрживо, кад ветар нанесе непријатне мирисе, па сва та испарења… Наравно, гомила смећа привлачи инсекте и животиње, али убедљиво је најгоре када дође до пожара. Загушљиво је, нема ваздуха, само смрад паљевине. И то не траје тако само док букти ватра, депонија још дуго након што ватрогасци заврше посао настави да се пуши и дими. То је сигурно и опасно по здравље“ – причају нам мештани који живе у близини „планине“ отпада у Годоминском пољу. 

Често се може чути да су наше неусловне депоније широм Србије „темпиране бомбе“ пре свега зато што се на тим местима без икакве селекције одлаже апсолутно сав могући отпад који читаво време захваљујући разним хемијским процесима „ради“ а када се, махом на високим летњим температурама лако запаљиве материје ослободе, ватра и са њом отровна испарења су само питање тренутка. На питање шта се у тим тренуцима дешава и шта је све потенцијални ризик, метеоролог Миленко Јовановић из Агенције за заштиту животне средине и члан Националне еколошке асоцијације објашњава:

„Пожар на депонији неминовно значи емисију нечег опасног, канцерогеног, диоксина, фурана, полицикличних ароматичних угљоводоника, али без мерења се не може утврдити количина тих штетних супстанци у ваздуху или бар без неке ближе представе о томе шта се тачно налази у отпаду који сагорева. У случају депоније у Смедереву, као што је то случај и са многим градовима у Србији, мерења се не раде у таквим ситуацијама, а што се друге ставке тиче, једноставно није могуће тачно знати шта се све нашло на депонији која гори јер се ту одлаже сав могући отпад без икакве селекције. Најугроженији су они који су најближе, али и то може да варира од метеоролошких прилика попут брзине и смера ветра. И још нешто, то све не одлази само у ваздух, те исте штетне честице и материје завршавају на земљишту и опет нам се враћају кроз храну, на пример. Докле год је у питању такво сметлиште, решења којима би се запаљивање спречило нема“ – каже Јовановић за Наше новине. 

Дакле, овакве догађаје је готово немогуће спречити нити предвидети када ће се неким хемијским реакцијама или услед високих температура, депонија, као скуп најразличитијих могућих садржаја запалити, али, оно где се може реаговати, напомиње наш саговорник, пре свега је обавештавање и упозоравање грађана:  

„Да се разумемо – они који том депонијом сада руководе нису одговорни ни за то што се она налази ту где јесте, ни за то што до пожара долази, али јесу одговорни за нечињење. Ја не знам за пример да је неко у тим ситуацијама грађанима поручио да обрате и пажњу и да се чувају. Пожар на депонији, поготово тако великој, еколошки је инцидент потенцијално опасних размера и самим тим представља и те како је довољан разлог да се састане неки градски штаб за кризне или ванредне ситуације који је у обавези да грађане, због очувања њиховог здравља, обавести шта се дешава и како могу да се заштите. То мора системски да се реши. Неко надлежан мора тада да хитно реагује, испита какво је стање, у ком смеру се креће све то штетно што се ослобађа током пожара, ка којим деловима града иде, и да у складу са тим, одмах изда препоруке, да каже људима да је неопходно да затворе прозоре, да посебно заштите најмлађе и најстарије, да евентуално, ако је могуће на неко време и напусте то место“ – закључује Миленко Јовановић.

И заиста, чињенца је да таква пракса не би захтевала ништа више осим мало напора неколико служби и установа, али би свакако била вишеструко корисна за грађане. У тим случајевима не би било потребе за паником ни бескрајним нагађањима на друштвеним мрежама, Смедеревци би тачно знали шта се дешава, шта да ураде и ништа мање важно – знали би да неко брине…   Осим на градској депонији, на територији Смедерева се дешавају пожари и на другим, дивљим депонијама којих има у великом броју услед проблема са организованим прикупљањем отпада. Свему реченом треба додати да сваки пожар доноси одређене штетне материје, али да ипак није исто када гори шума и када се упале тоне пластике јер такви пожари значе ослобађање супстанци које се још дуго потом задржавају у животној средини, свим живим бићима (па чак и риби која се пеца и користи за исхрану) и људском телу. Такво загађење, у зависности од метеоролошких прилика може да обухвати и више десетина километара.